Istjerivanje datuma

Na tajnoj lokaciji, tajnoga dana, u još tajnijoj diskreciji, našli se svi zainteresirani čimbenici da se u miru, daleko od zločeste i naporne javnosti, dogovore o datumu izbora.

Na tajnu su lokaciju pristizali svakako, sve s jednim ciljem – da ostanu neotkriveni! Pa je tako Ratimir u tajnu kolibu doputovao autostopom, prerušen u lovočuvara. Od glavne ceste, polako prečicom. Joža je, kak’ti pravi selak, sjel na Tomu Vinkovića, dok je Predsjednik Ivo odabrao udobnija zaprežna kola, čijom je konjskom zapregom upravljao Nazif, lik iz Sabora. Damir iz Istre se infiltrirao među koze i jednog boškarina, koje je stočni kamion vozio na sajam u Gudovac, dok je Zoki na skuteru vozio Jadranku!? Satelitske snimke zabilježile su da se ona nije držala samo njemu oko pasa, već su tijekom vožnje padali i niski udarci. Grbav put, makadam, a nitko ne želi ispasti iz sedla prije nego okršaj počne… Vlado je stigao u bačvi od 700 litara, dok je Silvano sletio paraglajderom, a padobranom s branimirom glavašom (šljemom) na glavi skočili su Šiško i onaj stihoklepac koji u Saboru ljuti Vladu. Darinko, Danijel, Milorad, Vojislav i još nekoliko faca nosili su sve potrebno, kako bi njihov put izgledao kao križni put ili hodočašće. Uglavnom, gotovo da su uspjeli ostati neprimjećeni.

Ali, kako cure informacije iz Uskoka, Remetinca, odasvud, tako je i među njima bio jedan moderni Juda. U stvari najslabija karika, od koje smo doznali za ovo dešifriranje Jadrankinozokijevskog koda. Kad se raskomotiše, popili su po čašicu rakije od borovnice, pa na drveni stol rasprostrli laptope, pogasili mobitele i počeli pregovore oko datuma izbora. Znali su da će to potrajati pa su otišli u poljski WC iza kolibe obaviti nuždu, da ih ne stisne u nezgodnom trenutku. Planinska koliba odisala je napetošću i nekakvom čudnom, mističnom atmosferom.

– Smijemo li zapaliti? – zapita Damir, vadeći kutiju ‘Pozdrava iz Rovinja’.
– Kome se puši, nek’ ide van! Ako popuši kod dogovora, sam si je kriv – odlučno će Ivo, ne odustajući od nove pravednosti na čist zrak za sve…
– ‘Ajmo bit’ konstruktivni i konkretni. Ova Vlada, kojoj sam ja na čelu, smatra da izbori moraju biti tek onda kad se okončaju pregovori s Unijom i, naravno, kad se ovi Indijanci povuku s cesta i ulica u rezervat! – veli Ona.
– To znači nikad! Na Sveto Nigdarjevo će se sve to poklopiti! Rekli bi stari Latini: ‘Čekaj magare da trava naraste’ – žesti se Zoki.
– ‘Ajmo onda na jesen. Tamo oko 29-tog – servira novi datum Šefica.
– Ni čut’! Pa to je kolinje! S’aki gazda kaj do sebe drži, ne bu išel z masnimi prsti na izbore! Ka’e zvami!? Ja bum rajše iz koalicije zišel, neg’ da mi kampanja zajebe čvarke i švargle! To je moja zadnja – poentira Joža i zagrize vršak kobase, koja je mu virila ispod sakoa.
– ‘Ajmo onda ranije. U listopadu…
– Ako Joža cendra s kolinjem, ja sam protiv rane jeseni – veli Damir. Kod nas u Istri se traže tartufi, beru se masline, a i meni je rođendan!
– Uhhh, kako ste isključivi i samoživi – konstatira žena sijede glave pa na kalendaru nervozno zaokruži 19.12. Evo, ponedjeljak, što fali?
– Nema teorije – javi se Milorad. To je naš Sveti Nikola, a mislim da je Vojislavu godišnjica abolicije… Nije zgodno…
– Pa ne možemo na izbore na Božić i Novu godinu, zaboga… – zavapi She.
– Što fali 3. siječnja – podjebava Zoki.
– Provociraš ti mali, provociraš… – ubaci se Vlado. Ja imam prijedlog. Neka bude 29. veljače! Fin datum, prijestupna je godina. Svatko je od nas manji ili veći prijestupnik, pa ‘ajmo tako…
– E, jeste pederi – presiječe Darinko. Kad je već tako da svi sve guzimo, odaberite jedan od datuma koje gay populacija najviše voli: 1.2. ili 2.1. Ili prvi drugoga i drugi prvoga. Pa ćemo imati i paradu pride – Gay pride. Ionako je sve ovo pederluk, da je to i za nas liberale previše…
– E, ovako se nikad nećemo dogovorit’, ljudi – zacvili Ivo, vadeći notno crtovlje, da iskomponira jednu etidu za smirenje.
– Gdje vi vidite ljude? To su sve političari – primjeti dr. Šiško.
– Evo, ja sam donio stare novine, da imamo za potpalit peć. Evo ‘vata se mrak, a mi još ništa – sliježe ramenima Ratimir, pružajući Jadranki stare brojeve Zum reportera i Starta.
– Nećemo ništa paliti! – odlučna je Jaca. Uostalom, ako sukne bijeli dim iz kolibe, mislit će netko da smo se dogovorili…
– Zar nije ovo tajni sastanak? – upita se netko poluglasno.
– Naravno da je, nitko ne zna. Jedino sam Obami telefonirala, da sam na tajnom mjestu… On me trebao nešto danas, pa sam ga morala odgoditi za sutra – važno će J.
– Nisi ga valjda naručila ‘day after yesterday’ – ne izdrži Zoki, a ostali se podjebljivo naceriše, uključujući i Vladu.
– Kad se ne možemo dogovoriti kao odgovorni i pragmatični političari, idemo onda ovako…
– Kako? – svi će u glas…
– Svatko neka napiše datum izbora po želji. Sve cedulje ubacimo u šešir i izvlačimo jedan po jedan listić. Koji zadnji ostane – to je datum izbora i gotovo!
– Ako se i oko toga ne uspijemo složiti, zvat ćemo egzorciste! Oni su u stanju i vraga istjerati, da ne bi istjerali jedan običan datum – veli jedan od ‘hodočasnika’.

Uto se začu zvuk otključavanja brave. Muk. Tajac. Svi problijediše. Otvore se vrata, a u polumračnu prostoriju uđe lugar s puškom i baterijskom lampom u ruci.

– Tko ste vi!? Tko vas je pustio u kućicu!?
– Mi, ovaj… Božo, ministar Božo nam je dao ključ… Evo samo da nešto obavimo pa idemo odmah – promuca Šefica.
– Ne zanima me. U ovoj šumi ja pravim red! Briga me za Jožu i Božu. Ajd’ van dok nisam nekome opalio sačmu u guzicu, mamicu vam… kak’ se ono veli… skvotersku!
– Evo, idemo, idemo. ‘Ajd nam pomozite i recite dva broja od 1 do 31.
– Evo, ja brojim do 100 pa tko se nije skrio, magarac je bio! Jedan, dva, tri…

Metež i bježanija iz kolibe. Samo Jadranka želi konstruktivno okončati ovaj sastanak pa blago potapša po ramenu bijesnog lugara, te mu prošapće na uho:

– Dajte, meni za ljubav, dva broja. Bit će vam zahvalna iseljena i domovinska Hrvatska, znate!
– Dva – to mi je kućni broj i trideset – to je datum kad mi se Lisava treba oteliti – preko volje reče lugar, a svi zapljeskaše od sreće i olakšanja…
– Imamo ga, imamo datum! – orilo se padinom.
– Koji je rekao? – nestrpljiv je Zoki.
– Tridesetog veljače! – uglas će Ivo i Jadranka. Glavno da ne prekoračimo ustavni i zakonski rok…

Ako na taj dan budu izbori, režite me gdje sam najtanji, reče netko i nestaše u mraku.