Ljetna gaža

Ulični band, sastavljen od četiri tamnoputa momka, godinama već svira i ordinira po Zagrebu, stacionirajući se najčešće na potezu Trg bana Jelačića – Radićeva ulica – ispred katedrale i do granice prema Markovu trgu. Tamo, naime ‘nema grupisanja’, rekao je zakonodavac. Malo su tamnije puti, pripadnici jedne nacionalne manjine, poznate po nomadskom načinu života i urođenoj muzikalnosti. Repertoar im je beskrajan, a prilagođuju ga situaciji i publici koja zastane da ih posluša, a gotovo svaki ubaci pokoju monetu u kofer od violine, koji je diskretno isturen ispred orkestra.

Oduvijek su gajili grupno, višeglasno pjevanje, ali otkako je Ustavni sud ukinuo dvostruko pravo glasa manjinama, iz protesta pjevaju samo jednoglasno! Pa kako ispadne, ispadne… Uostalom, teško da će oni, kao njihovi slavni kolege ulični svirači ‘Kraljevi ulice’, dospjeti na Eurosong… Iako bi im to dobro došlo. Jer, kako primjeti Ramo, vođa orkestra, bar bi ih fino uredili, a i njemu bi novi zubi pali kao kec na cenera ili as na desetku… U kocku i kartanje nisu se razumjeli. Tim se bavi ‘drugi OUR’, žene i babe koje bacaju karte gore na Dolcu…

Sviraju oni, kad im se približi grupa Amerikanaca, znatiželjno zirkajući, a neki su i škljocali digitalcima, snimali malim ‘jednoručnim kamerama’. Reakcija benda bila je munjevita: Na brzinu su završili neku do zla boga dugačku rusku romancu pa udarili agitaciju na goloruke ‘Amere’:
– ‘Ajmo jednu za vas i za brata našega po boji kože, Obamu! Čujem da ste dužni, jadni i tužni! ‘Ajmo onu od Frane, ako ne razumiju, ima titl dole u dnu harmonike, he, he…

Zagrljeni (zaduženi)

Samo Kongres sve je znao
i o tebi, i o meni
ostali smo sve do grla
zaduženi, zaduženi

Zaduženi mi smo bili
onog časa, onog trena
kad je pokraj mene prošla
tvoja glavnica, tvoja sjena

Zaduženi, zaduženi
kredit gori, kamata se pjeni
posudili nismo ništa, a
zaduženi, zaduženi

Amerikanci zbunjeno odslušaše pa, kad se maestro Ramo iskezio s blistajućim zlatnim zubom u krupnom planu, pokorno su se mašili ‘pederuša’ pa tutnuli nekoliko novčanica u kofer od violine.
– Tenk ju, braders! Si ju sun agein! – dere se Ramo da ga čuju do američkog veleposlanstva u Buzinu.
– Jebote, što spikaš emglemski!? – pohvali ga harmonikaš Riki.
– Ma, ja sam ti politroglodita! Talentovan sam za svi jezici sveta! – reče on i već mijenja repertoar i jezične vratolomije, jer stižu gosti sa švicarskom zastavicom na ruksaku.
– Koji kanton, braćo po čokoladi, ako sme da se pita?
– Oni su iz Berna, uglavnom govore njemački – ubaci se turistički vodič, kojeg Ramo ništa nije pitao. Takvi ne daju pare, zna on, pa krene u vlastitoj režiji snubiti goste za pažnju.
– Vilkomen, guten tag! Fir zi speciališe, ajne hit! A-dur, pa u D! Maži!!!

Evo banke

Evo franke, Cigane moj
Franku moj, ne rasti mi ti

Ja ću kredit otplatiti
ti ćes meni divljati
evo nazad franke, Cigane moj
Cigane moj, ne divljaj mi ti

Kredit ćemo otvoriti
otvoriti i zapiti

A kad dođe pravi čas
tečaj tvoj oboriće nas, hej
evo franke, Cigane moj
Cigane moj, stagniraj mi ti
a kad dodje pravi čas
jamci kredit vratit će za nas

Mani se banke, Cigane moj
Cigane moj, sviraj mi ti

Opet isti scenarij. Kofer se napunio monetama, danke aufiderzen, gute rajzen! Iz katedrale se, oko podneva, pojaviše trojica biskupa, žurno se klizeći Bakačevom u pravcu Gradskog podruma. Na pola puta zaskočio ih je tamnoputi orkestar, čiji je glasnogovornik opet bez pardona uletio u njihovu putanju kretanja…
– Faljen Isus i Marija! – reče on skrušeno pa čak kleknu i pokuša se valjano prekrižiti.
– Uvijeke budi hvaljen! – odgovoriše oni u glas pa namjeravaše produžiti dalje… Ali, vještim manevrom Ramo zauzme pločnik pa krene u napad:
– Ej, tebe znam s televiziju, pa ti si onaj Milovan, što mu Papa munuo samostan, je l’ tako?
– ???? – i dok su se velikodostojnici snašli, krenula je pjesma, a capela:

Milovan

Nema kalendar
nema, jer ne pjeva bar
neće zima
voli septembar

Gospel, ništa rock
ima nekretnina, radi cmok
mama nema
ima Papa jok

Ref. 2x
Milo, Milo, Milovane
imaš kuća, nemaš dom
Milo, Milo, Milovane
hoćeš, nećeš
spušio si samostan

Malo je glupa, al’ istinita, je l’ da? Evo još jedne prigodne, za ekipu:

Oprosti mi Papa

Rekli su mi nabolje o tebi
nisu nikad pričali o sebi
rekli su mi ono ća su tili
virova san, benediktinci su bili

Rekli su mi da si svigdi bija
rekli su mi da si misno vino pija
rekli su mi ono ća su znali
virova sam jer san bija mali

Oprosti mi, Papa, sve te grube riči
moj samostan sada na ništa ne sliči
oprosti mi, Pape, sad razumin tebe
slušan tvoju spiku, optužujući sebe

Rekli su mi da si nekretnine jubi
na Osimskim sporazumima da si šolde gubi
rekli su mi ono ća su znali
virova sam jer san bija mali

Rekli su mi da si štova Boga
rekli su mi prikoviše toga
rekli su mi ono ća su znali
virova sam jer san bija biskup mali

Oprosti mi, Papa, sve te grube riči
i moj život sada na tvoj život sliči
oprosti mi, Pape, ća san političare sluša
ja san, Pape, isti jer san golf igrat kuša
oprosti mi, Pape, ljubin te u prsten i u šlape

Od ‘trojke’ u haljama dobili su deset Očenaša za pokoru i prijekor zato što ‘ne znaju što čine’. Oni koji su skuhali brudet ‘a la Dajla", valjda su znali što čine… Pa je orkestar zasvirao: Why, why, way Dajla, Dilajla… Daj, daj, Talijanima Dajlu daj. Baš smo dilajle…