C(r)ijevna infekcija

Gluho doba noći je. U stanu Prvog od nas čuje se tek tiho damsko hrkanje, zujanje hladnjaka i diskretan šum klima uređaja. Odjednom, On se trgne, kao da čuje neobičan šum…!? Oprezno podiže glavu, trlja pospane oči i zuri u mrak… Šum je sve jači, čini se dolazi iz kuhinje. Učini mu se kao da čuje šištanje express lonca, ali brzo odbaci tu misao, kao i Slavka i njegove predstečajne nagodbe. Šum se zloslutno pojačava, nije dobro. Blagim glasom zovnu suprugu…

– Sanja, je l’ ti čuješ, nešto šumi!

– Šumi tebi u glavi! Daj spavaj, sutra letiš u Brisel, izgledat ćeš opet kao da si cijelu noć na kolodvoru pio…

– Ab love principum ili acta, non verbba! Ovo ne sluti na dobro! Idem ustat’ pa makar doskočio s kreveta k’o s onog transportera. Gdje šumi, tu se nešto miče, da citiram Grunfa!

– Kao da i ja sad nešto čujem…

– Uh, pobogu, Sanja! Pukla je cijev negdje ispod sudopera! Sve je puno vode! Ako brzo ne poduzmemo nešto, poplavit će i parket u boravku!

– Zašerafi ventil!

– Gdje to stoji?

– Pa iza, na zidu!

– Do vraga, zahrđao je… ne ide! A nemam nikakav alat, majku mu!

– Nemoj da ti sad velim kako ti inače barataš s alatom… Daj, zovi nekog!

– Čiji je to resor? Ostojićev? Ma ne… Marasov? On ima te poduzetnike, obrtnike… Ili bi Grčić to znao?

– Daj, ne budali, oni samo znaju pričat’, k’o i ti, zovi nekog operativca! Evo vode i u spavaću!!!

– Pavle bi to znao, al’ on je preš’o k Bandiju… Jebote, ovo je već situacija za HGSS i vatrogasce. Zovi ti 911!

– Zoki, pa nije ovo CSI, treba zvat’ 112!

– Glupo mi je zvat’, reći će da koristim žurne službe za par lavora vode… Znaš da će to oni lešinari po portalima iskopat’!

– Poduzmi bilo što, jer ćeš morat’ proglasit’ elementarnu nepogodu… Ako si mogao za one svinjce i kokošinjce, onda…

– Audaces fortuna iuvat!

– Kaj?

– Ma niš’, samo glasno razmišljam… Taman i da hoću, nemam se kome požaliti… Kakav je to bed, kad ti tako iznenada, bez najave, pukne ta prokleta oporbena cijev. Iz ovih stopa idem isključit’ tu cijev iz stran… ovaj, iz napajanja, dole u šaht! Pa će bit’ onako kako ja odlučim – šaht-mat!