Genocidisanje (after party)

Iako sam, unatoč komunikacijskim blagodatima, u zadnjih desetljeća pogubio više-manje sve veze s nekadašnjim prijateljima iz više-manje veće ili manje – Srbije, ipak, znam najmanje jednog koji bi mi mogao uputiti pismo ovakvog sadržaja…

Dragi Dačo!

Gledam i slušam ovo čerečenje naših naroda i narodnosti od strane kadija onog Suda, što odlučuje ‘ko je kome više mamicu u ono olovno vreme, kad smo mi prestali da idemo na vaše more stojadinom, a krenuli tenkom i transporterom, bez kupaće gaće, al’ s pun ranac konzervi pirinača i boranije. Kažu sudije – nerešeno! Nit’ smo mi genocidisali vas, a ni vi naše traktoriste, što krenuše na onaj reli ‘Knin – Šabac 95’.

Dakle, prdnuli u čabar, stukli puste pare, a genocida ne beše, jebiga… I znaš što me boli, stari druže!? Za koju smo vražju kevu stukli te puste pare!? ‘Ko je omastio brk? Fiškali, prevodioci, sudije, svi, samo ne mi, koji smo najebali i kad se ‘genocidisalo’ i sad, kad je to trebalo da se plati. A koliko obdaništa smo mogli da napravimo? Imali bi vi za Pelješki most, a bogami i mi za ćuprije po Drini i Moravi… Ili još bolje, kume, pa mogli smo za te milijone evra da izvršimo genocid na mnoga stada jagnjadi, na puste gredice kapule i paradajsa, pa mogli smo turneju izmirenja od genocidisanja da organizujemo s trubačima, klapama, cajkama, našom nesuđenom snajkom Sevkom, Cecom, Nives… Trijes’ i nešto milja krvavo zarađenih para mi bacimo u vetar…!?

Mogli smo, bre, da uvezemo dvajes’ autobusa punih Ukrajinki, sad su na sniženju! Ono, godišta od ’91. do ’95., kao simboliku na jebena vremena… Pa da svi budu srećni! Ovako ćemo i dalje da karuckamo jedni druge, umesto da vodimo ljubav, a ne rat, pa makar fasovali trišu… Za te pare ima da se lečimo u švajcarskim klinikama… Popili bi sav Rubinov vinjak i sve vaše graševine, bacili na gradele pola mora, okrenuli sve zatečene prasiće iz Šumadije, genocidisali štrukle, namazali se slatkog… Ali, jao! Mi se sudili k’o zadnji papci, da ne upotrebim neke teže reči… Žao mi ljudi, al’ žao mi i para. Ubuduće ima da budemo pametniji, pa će manje da se bijemo i sudimo, a više da tulumarimo i šenlučimo. Je l’ tako? Valjda jeste…

Ajd’ zdravo, Dale! Javi se koji put, emajliši starog druga, pa da se fejsbučimo k’o onomad, dok su Bog i Partija išli drumom…

Rado te se seća Bane.