Šljiva nije pozebla!

Proslava je 40. godišnjice mature. Pomalo nagluha ekipa živahno gestikulira, nadvikuju se s preglasnom glazbom, samo rijetki plešu, jede se i pije. Manji broj muškaraca spravlja gemište, žene se drže vermuta i žestice, dok najveći dio pije sokove i vodu, svako malo ubacujući lijekove u usta onim uvježbanim pokretom, iz lakta. Jedan razgovor teče ovako:

– Stari, jesi čul da je mraz sve uništil? – zabrinuto će Mika, kojeg još zovu i ‘Eks’.

– Ne pratim ja to… Kaj je sve pozeblo? – poluzainteresirano će još dobro držeći Saša, poravnavajući pramen svoje napadno crno ofarbane rijetke kose. Njega su, zbog vječne trke za ženskom populacijom, još u školi prozvali – ‘Fucker’.

– Meni sve satralo… Vinograd, brajdu, ne bu domaćeg vina ni kapi!

– Uh, nije dobro…

– Grožđe ću još i kupit, ali rakije neću imat niš jer pofurilo i jabuke, kruške, šljive…

– Ja to, srećom, ne trošim – veli Fucker, prateći pogledom konobaricu koja se nagnula nad stol, a poprsje joj se opasno nadvilo iznad njegove glave.

– Kaj si zinul? Ne moreš joj niš, k’o ni žaba lješnjaku! – huknu Eks, trgnuvši aperitiv naglo, u skladu s nadimkom.

– To ti samo misliš, starino, ovakve potrošim dok si rek’o eks, he, he!

– A da, mo’š mislit’!

– Vidiš, sve kaj tebe veseli u životu je pozeblo, a moje nije! – mudro će Fucker.

– Kako, kaj?

– Pa, grožđe za vino, za rakiju neće bit dunja, breskvi, jabuka, krušaka, šljiva… A moja šljiva nije pozebla!

– Kakva tvoja šljiva?

– Zval sam naše veleposlanstvo u Južnoafričkoj Republici, pitao, a oni mi kažu da tamo nije bilo mraza, da niš’ nije pozeblo pa ni Afrička šljiva! Tako da mogu i dalje bit vesel, he, he!

– Ma, jebe se meni za to… Daj natoči!

– I meni, i meni! – veselo ciknu Fucker i pozove konobaricu – Gospodična, kak’ bi bilo da mi budete frend na Fejsu, pa da se lajkamo malo, ha? Imam doma fine zalihe, one, je l’ – šljive…

– Sikter, stari! Da ti ne bi baba ubrala šljivu ispod oka!

– Mene bu kefnulo od puno kapi, a tebe bu glave došla koštica iz šljive – mudro će Eks, točeći obojici ‘pola-pola’… Daj, gucni, jednom se živi, ‘ko ga šljivi!