Prazni-k.

Okupio mladež iz susjedstva i pečem kestene. Mali školarci bore se s vrućim kostanjima, trčkaraju i zapitkuju svašta. Jedna pametna glavica upita: A kakav je to praznik u subotu? Dan ne… ne… ovisnosti? U školi smo nešto učili, al’ meni ništa nije jasno…?! Važno podignem žarač i pogled s gomile kestena iznad vatre, pa poučim pučkoškolce lekciji iz spleta crijeva državnih praznika, koji su jasni samo Šeksu i nama nekolicini svjedoka tih vremena…

Ova mlađarija, rođena u zemlji koja 8. listopada slavi svoju neovisnost, pojma nema kaj smo mi to prije četvrt stoljeća napravili… Kojeg smo to Pokemona ulovili… Onog zločestog Jugoslavandera smo bacili u Recycle bin, a novog Croatiachu uhvatili, detektirali i usvojili!

– Dakle, ono što se slavi kao Dan državnosti 25. lipnja je ista odluka kao i ova u jesen, ali u međuvremenu se zakuhalo, kao u loncu bake Jane kad kuha ajnpreg juhu ili gulaš…

– Kaj se zakuhalo? – pita malac iz publike.

– Zakuhao se rat. Jugoslavija se nije dala razmontirati samo tako, pa je jedan striček Slobodan, koji je bio nakostrušen kao dikobraz ili bodljikavo prase, nahuškao zločeste stričeke na Sloveniju i Hrvatsku, pa se počelo pucati i paliti kuće, pale su prve žrtve… Ružno. Tada su iz Europe poslali nekakvog debelog Talijana, jednog ćoravog Francuza i pogurenog Belgijanca, da pregovaraju s vođama republika, a druge, koje smo zvali ‘Sladoledari’, da nadgledaju ta primirja.

– Zakaj sladoledari?

– Zato kaj su imali bijele uniforme i ništa nisu mogli napraviti, nego pisati kome se gdje pripucalo i zapalilo kuću i sjenik…

– A jesu imali sladolede na štapiću ili kornet?

– Ne, nisu, čak ni iz automata! Njih nitko nije doživljavao, pa se pucalo sve jače, da bi onaj nakostrušeni striček poslao avione na Banske Dvore, da smaknu našeg Franju i sve koji su im na putu…

– I?

– Srećom, nisu uspjeli, pa su se Franjo i ekipa spustili u jedan podrum i tamo rekli da više nema Jugoslavije, nego samo slobodna Hrvatska! Bilo je to 8. listopada, zato je danas praznik! Jel’ vam to jasno?

– Pa i nije… Kaj su to tako zakomplicirali? Kaj nisu imali aplikaciju, pa to riješili lajkovima ili preko Fejsa, Twitera…?

– Tada još nije bilo interneta…

– Znači, ta Jugoslavija nije imala Internet, Fejs, mobitele..?!?!?!

– Ma, ne…

– Onda ok, baš je cool da ste to rasturili, da niste vi, mi bi to riješili za čas… I ne bi bilo pet dana državnosti, nego jedan – Dan slobodnih gigabajta!

– (Ja) ???????????????