Balavi šmrkavac
Proljetne oscilacije temperature kakvih smo svjedoci na početku aktualnog ožujka znaju biti okidač za svu silu viroza, prehlada, pa i gripe, ako ste baš gnjurčeve sreće !?
Mene je dohvatilo nekakvo čudno stanje, skoro pa drugo stanje, ništa ozbiljno, ali dovoljno da, ako ti glas služi kao alat – ometa funkcioniranje posla i života.
Začepile se nosnice, pa sinusi kao slapovi Niagare slijevaše svoje sluzi u grlo, a to je onda napad na glasnice koje onako tanke i tankoćutne počinju mutirati i ispuštati glasove koji više liče na životinjsko režanje, nego na milozvučni bariton na koji je slušateljski puk navik’o u ova tri desetljeća koliko baritoniziram eterom.
Naravno, ni ne pomišljam na odmor, a kamoli božemiprosti bolovanje, jer na taj korak do sada su me natjerali jedino posustala mrežnica u oku i mozak u bedaka…
Naravno, kao već iskusni borac protiv takvih tegoba tretirao sam otorinolaringološki trakt svim dostupnim mi pomagalima i pripravcima, u prijevodu ; med i propolis, ¨inhalator za po doma ¨, grgljanje slanom vodom, vitaminski kokteli, pokušaj preznojavanja i ne baš previše priče, osim nužnog minimuma, da ne dobijem ¨obrisač¨- doma šutiš k’o riba, a na poslu kokodačeš bez prekida…
Obično sve te šmrkave situacije rješavam sam bez kašlja i bez zivkanja doktorice koja će mi neizbježno dati anibiotik , tri dana pij i naravno, morali bi gospon Dado na bolovanje…Treba vam baš – mirovanje!?
To mirovanje je Damirovanje, uostalom Mira mi je žena, ¨mirujem¨ već 38 godina.. Damir se rimuje s – nemir.
Ipak, valjda je do prijeđene kilometraže, ovotjedno šmrcanje i balavljenje nikako da stavim izvan snage, već se par sati ujutro mučim dok ne nariktam glas na radnu tempereraturu i počnem zvučati razumljivo.Da me ceo svet razume, kako bi rekli komšije.
Da sam na pravom putu, samoiscjeljenja, ohrabrio me poziv jedne bake, koja se uvijek tako predstavlja- ovdje jedna baka:
Slušam vas gospon Dado već par dana, baš stisla prehlada, vrag joj mater! Al’ znaš kaj ću ti ja reć’.
Kaj?
Rajše ja slušam tebe kako brundaš ki lički medved, nego one Majkle Đeksone, kaj puščate u Paučini…Bože mili, škripljedu ki stara vrata na kokošinjcu !? Ne znam da’l ga boli zub ili mu je cigla pala na nogu…Kričiju i kvrljiju , ne samo ti stranci, nego i ovaj naš kaj je Doru osvojil…
Mene ni smetalo ni kad je moj pokojni stari hrkal…Bar je muško bil i tak se glasal…Ovi civčiju ‘ki tice ili mački kad se u veljači tiraju…
Samo ti nama brundaj!
Probat ću…
Ostavit ću glasnice na parketu, kak’ bi rekli sportaščad svekolika!
Uostalom, svaki medvjed koji imalo drži do sebe, već se probudio iz zimskog sna!