Bubamarac

Ćao! Ja sam Radojka Adžić, mnogo poznatija kao Dara Bubamara, pevačica, umetnica, rasturačica kafana i diskoteka, a bogami i dvorana, hala i stadiona! Videla sam u prošlom (o)blogu da ti piše onaj nepismeni Šiptar pa si mislim: šta i ja da ne napišem koju reč, ionako će da me odereš, kako ti to već umeš, kad smo mi izvođači “ćirilice” u pitanju! Čitala sam na internet portalima da su svi zabeležili moj okršaj s vašim milicionarima, redarstvenicima ili kako to vi već zovete… E, pa Dačo, Daki, Dašo, Dale, ili Dado, ne znam kako tačno da te zovem, evo šta se u stvari zbilo… Nek´ ceo svet zna da Dara Bubamara nije plašljiva fukara koja se boji dvojice uniformisanih drugara!

Nakon šta sam, po ´ko zna koji put, bacila u trans sve u slovenačkoj diskoteci, jebiga, zaboravih kako se zove, gore u Ljubljanu, odremala par časova, rekoh šoferu Miletu, ´ajmo kume na put, valja do mraka stići u prestonicu! Još će da nas uvati kakav miting, demonstracije, pa će da gluvarimo u kolonu bez veze… Sloveniju smo preleteli u čas posla pa se obreli na onaj prelaz Bre-gana, bre. Nasvidanije Jevropo, Šengenu, evo nas na balkansku rutu. Lepo je klizila “mečka” po autoputu “Bratstva jedinstva”… Ja opet malo zadremala pa malo čačkala uvce, kopkala po nosu i proveravala kako mi stoje moje silikonizovane grudi u novim “Lisca” cicentregerima, koje sam kupila pre početka koncerta. Mile piči dvesta na sat, sve teče po planu…

Kad, odjedared, iza nas neko blica, ablenduje, trubi… Trubio dabogda u Mitrovici, konju jedan, pomislih. Upališe se rotirke pa natpis “Sledi, slijedi nas”, šta li već, iznad gepeka policijskih kola koja su nas upravo pretekla…
– Jebi ga, Mile, stani, ovi se ne šale – rekoh Miletu, koji je sav probledeo, kao da je počela akcija “Bljesak” ili nešto još gore.
– Sad će Dara da sredi to, ne brini se ništa…
Izlazim ja iz kola, a dvojica žandara mi prilaze s nekim hartijama u rukama. Pa počeše da me pile, kao vozili smo dvestapetnaes´ na čas, pa kazna ´volika, kazna ´nolika, spominjali neke kaznene poene, prekršajnog sudiju, ako ne platimo na licu mesta i još bi oni da mi drže opelo, kad meni pripizdio živac, spustile mi se roletne, načisto. Pa ja rešim da ne ćutim, da samo tako kapitulišem, k´o Martić onomad, već da pružim otpor kako znam i umem!
– ´Alo, momci, pa šta ste se tako namrgodili, mamicu mu, pa nismo leteli po vazduhu, malo je Mile pritisnuo po plinu, jebiga, kad imate dobre drumove…
Nisu me gotivili ni za suvu šljivu. Listaju hartije, izbacuju neke besne cifre u kunama, eurima.
– A, jel volite dobre pesme da slušate? Evo, mogu da vam dam sopstveni ce de, a imam nešto i kaseta. Ako vam se ne bude sviđalo, slobodno me kaznite sledeći put kad navratim ovamo! A bit će to što pre, keve mi, verujte mi, časna umetnička reč!
Onaj se viši namrgodio, neće ni da čuje, a čini mi se da mu onaj niži dežmekastiji drug pomalo popušta… Al´, jebiga, onaj viši je kao neki šef, pa rešio da me kazni. Tada sam poludela, k´o Šešelj u Hagu…
– Znate li vi, krelci, ´ko sam ja!? Ja sam Dara Bubamara! Predamnom kleče hiljade obožavatelja. Moje pesme pevaju od Vardara do Triglava i u komšiluku celom! Tko ste,bre, vi, da mene kažnjavate? Odjebite u skokovima, nemam više ni parče živaca da vas gledam, kuj pike tačke, begajte mi s očiju, zveri jedne…
I tako dalje…

Na kraju smo ipak završili kod sudije, platili par sto eura kazne, Mileta su proterali s vozačkog mesta, a ja sam sela, vozila i jebala im mamicu sve do Bajakova… Pa si mi ti, evo, došao kao melem na ranjenu dušu i pogažen ponos. Mimimaksa više nema, nema emisije “Od glave do pete” da se žalim, pa se žalim tebi, nekako mi je lakše… Iako ti ne voliš turbo folk, kojim ja mlatim pare, evo, ako objaviš ovo moje pismo, volela bi da snimimo jedan duet, onako, zajedno… To bi bio hit, garantovano! Možemo da se spremimo za sledeći Eurosong, naprimer. Jer, ako mogu ovi vaši matorci i ona naša što više liči na momka, mi bi čuda da uradimo! Rasmisli pa zvrcni, numeru imaš. Evo predlog teksta:

Ćale viče, komšiluk se krsti, keva me kara
mene briga nije, ja sam dara Bubamara
živim, letim, jurim, ceo svet je samo moj
i sad će murja da mi kaže: stani, Daro, stoj!

Sad uletavaš ti Dačo:

Leti, Daro, leti, siši im krv k´o vampir, k´o komarac
ako treba pomoć, tu sam ja, uvek tvoj Bubamarac
Nitko ne sme tebi krilca da krati
Ima ceo svet to da razume i shvati

Daro, Daro, više si nego dobra
kad te jedva ulovi policijska kobra…

Nastavak sledi kad me opet očeše inspiracija!
Ljubi te Dara…. Ćao, cmok…