Čujem, ne viči!
Mene ova recesijska gungula u nas i svijetu neobično podsjeća na dvoje malo starijih ljudi koji slabo vide, još manje čuju, a gotovo ništa ne razumiju. Zamislimo ih kako sjede u hladovini terase ili ispod oraha u dvorištu. Oraha koji je posadio još dedin deda kad se vartio iz Galicije, gdje je ratovao za Franju Josipa. Imaju već puno godina, debele očale na nosu i slušni aparat kojem su se istrošile baterije. Osluškuju pjev ptica i listaju svaki svoje novine koje im je ostavio unuk iz Zagreba. Tisak je prošlotjedni, ali ne smeta…
Deda: Da l’ kod tebe piše da su u’vatili onu lepu špijunku kaj je za Ruse špijunirala u Ameriki?
Baka: Koji ti vrag viri kroz špijunku, luđak stari… pa sidimo vani! U vrtu…
Deda: Ne u vrtu, nego u Bijeloj kući, svuda je nje bilo…
Baka: Kaj je još Bila Klinktona špijunirala?
Deda: Ne piše, samo veliju da će menjat špijune. I Rusi su uhapsili Amerikance u Moskvi. Nekve su podatke u Vašington slali…
Baka: Ma kaj bi Amerikanci klali!? Oni su kukavice!
Deda: Joj, kaj s tobom teško na zelenu granu… Nisu niš’ klali, nego prisluškivali. Pa znaš kaj delaju špijuni! – žesti se deda, okrečući novu stranicu novina.
Baka: Ma, sve su to pijuni, velim ti ja. Evo, vidiš ovu naftu kaj curi, tamo u Meksiku. Da imaju volju već bi to začepili…
Deda: Bolje ti začepi, kaj se razumiš u svjetske interese. I slepci vide da se Englezi osvećuju Švabama zato kaj su ih izbacili u nogometu!
Baka: Jesam ti ja odma’ rekla da će Brazil bit prvak!
Deda: To su novine od prošlog tjedna, babo luda! Brazil je već doma!
Baka: Kada si ti u’vatil soma? Ona štuka od 3 kile ti je najveća riba. Ne laži meni! Znam te ja dobro, jarac stari…
Deda: A koji ti veli kaj za ribe. Ne slušaš me ki ni Kosorača opoziciju. Samo tiraš svoje… Tvrdoglava si ki onaj Tuđman, za kojeg si stalno glasala!
Baka: A, bilo je puno bolje dok je bilo Franje – uzdahnu baka ‘franjonostalgično’.
Deda: Vidiš, i sama veliš da je isto sranje…
Baka: Kaj to smrdi? Opet nisi pelenu metnil, nego se uneredil u tur!?
Deda: Tebi se mozak osušil pa smrdi. Jebala te ona luda teta kaj je u Vrapču! Cela familija je luda ko ona!
Baka: A kaj veliš na Antu i Simonu? Piše da će se opet vrnut jedno drugom – kao da se ništa nije dogodilo nastavlja baka.
Deda: A, našla krpa zakrpu. Nek’ delaju kaj ćeju. Briga me…
Baka: Riga ti se?!
Deda: Briga me, i da znaš da mi se baš povraća od tih, kako se veli, ‘sebrelitija’.
Baka: ‘Seletibri’ se veli. Pojma nemaš o ničemu osim tog nogometa i gledanja golih pičoka u sredini novina… Ajd’ mi reci, imam dva vodoravno: stariji nogometaš Dinama, Kasumović…
Deda: Atko – zna deda.
Baka: Nejde, ima samo 4 slova…
Deda: Atko!!! Babo šumasta!!!
Baka: Pa rekal si Zlatko… Kakvo je to ime Atko. Da je barem Matko…
Deda: Onda upiši Pero. Kaj pitaš kad ne slušaš!
Baka: A kako se piše Kirk Daglas. To znam da je on iz ‘Spartaka’, al’ ne znam napisat po emglemski…
Deda: K I R K D O U G L A S – speluje deda.
Baka: Jel K il’ je C…
Deda: Sad bi ti rekal, znaš već kaj… Počinje s K, a završava s C!
Baka: Ajd’ reci mi još jedamput…
Deda: KRIK NAGLAS!
Baka: A, dobro, evo, baš se slaže sve okomito i vodoravno – uspješno okončala baka rješavanje ukrštenih riječi pa odloži novine i brzo zadrijema.
Deda: Kaj ćeš sada spat?
Baka: Ti nemoj srat, tko hrče – sneno će baka.
Ubrzo je zaspao i deda i nastupila je savršena harmonija tihog hrkanja. Upravo savršen suživot. Laku noć…