Gospođe ‘ministarke’
Njih dvije na kavici. Špica puna, žamor, šušur, jedva našle mjesto. Konobara niotkud. Vade na stol ‘osobno naoružanje’ – po dva mobitela, tablet, cigarete, upaljače, novčanike, najnovije kataloge s akcijama i na vidno mjesto šarenu brošuru s ponudom izleta za sezonu proljeće/ljeto 2017.
One su supruge lokalnih vijećnika, načelnika, ni same ne znaju kakve sve funkcije obnašaju njihovi supruzi. Nije ni važno, glavno da je kartica kod njih. Peglaju već četiri godine i baš im je to super… Veš ne peglaju… Našle su nekakvu rođaku sa sela, koja to rješava. Baš kao i čišćenje, nabavu, kuhanje… Ovaj vikend je dobila slobodno pa će njih dvije na ručak već negdje… Samo da obave kavicu i šoping… Konačno su dobile nesicu i kapučino, cigarete se vade, sunčane naočale poravnavaju, pogled niz mnoštvo, poza ‘baš smo si važne’, pa krene razgovor…
– Kaj, draga, opet izbori… Ovaj moj je već počeo šiziti!?
– Joj, da, fak! ‘Ko će ih durat’ sad do lipnja…!?
– Ovaj moj je zadnji put išao u drugi krug… Ne bi to poželjela ni najgoroj neprijateljici… Neuračunjljiv!?
– Da, mi smo tada zadnja rupa na svirali… Da nemam ‘igrača s klupe’, zaboravila bih kako izgleda ‘akcija’…
– Samo je bitno kaj će šef stranke reć’… Boji ga se za popizdit’! A na mene se samo dere, kao da sam mu ja kriva kaj su izbori knap pa mu visi funkcija!?
– Visi im sve sad. Diže im se samo na rezultate anketa… Rekla sam mu jedan dan da rađe ispuni Eurođekpot, nego da računa postotke i te gluposti… Umalo me šupio, al’ ne smije, kaj da zvrcnem medije… Onaj ‘moj’ zna sve urednike… Samo da zucnem, ode karijera!?
– I ja ću svoga iskoristit’ ovih dana, kasnije žali bože pokušavat’… Još se i vrijeđa, kao, meni je do hopa-cupa, a on u sto briga, za nas, za egzistenciju… Kao da ih uškope na tim – tim bildingima…
– Kud ćemo proći na par dana? Daj vidi ima li nešto zgodno u Alpama ili možda London, Rusija, kaj ja znam… Ovi naši neće ni primijetit’ da nismo doma!?
– Može… Pa neću valjda u ovim godinama još kupovat’ one igračke… Znaš na kaj mislim…
– Znam… Pa imaš onog ‘veseljka’ kaj sam ti za rođendan poklonila, he, he!
– Nosi si ga doma, jebote… Bojim se da me struja ne strepe… Previše si puta gledala one sive nijanse, mila!?
– Daj, baš je super frajer… Ovi naši imaju mašte kao hrčki na onom krugu kaj se vrti… Samo D’Hont, pa koeficijent, pa koalicija, postotki…
– Daj, tiše, evo im šefa i one njegove…
Osmijeh se rikta, pa krene baražna vatra:
– Bok, bokić! Kak ste? Joj, kak’ mi dobro zgledate, predsjedniče… A gospođa blista! Stvarno ste par za pet… Kaj, malo kavica, predah?
Šef umorno uzdahnu pa upita:
– Gdje su vam gospoda, negdje na piću?
– Ma, kaj god… Poslale smo ih malo na vikend, spa, wellnes i tak’, da se spreme za izbore… Moraju bit zgodni i spremni… Kad već imaju tak’ zgodnog šefa, he, he… Gospođo, vi se nemojte ljutit’, to već znate, kaj ne?
– Mogle ste i vi s njima… Sad kad krene kampanja…
– Sve znamo, ali nije nam to teško! Malo budemo u toj predizbornoj korizmi, samo da pobijedimo, niš’ nije preteško, jel’ tako draga?
– Tako je!
– Okej, vidimo se… – ode šef, nestade u vrevi.
– Papak! A ona se drži, bokte, kao da je Melani…
– Ma, Trampača obična… Di smo ono stale?
Svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je slučajna. Priča je plod (pokvarene) mašte autora!