Ivo Jima

Vraćao se Ivo toga dana u svoj skromni stan, umoran i psihički zgužvan, gotovo dotučen. Ta vražja javnost, napasni novinari, politička konkurencija i lešinari svih vrsta, navalili su na njegov Lik i Djelo, beskrupulozno, bezdušno i bez imalo poštivanja Njega kao profesora, predsjednika svega i svačega, dekana, nekadašnjeg zastupnika i primjerenog omladinca, vojnika, muža, oca, šogora…

Zapeli za malu najmoprimačko-stambenodavnu, stambenoprimačku začkoljicu, kao lud na brašno tip 500!? Pa što ako je sam sebi iznajmio vlastiti stan za poslovni prostor Tijela kojem je na čelu? Pa neće valjda znanstvene radove i svaku dobru riječ za demokraciju u ovoj balkanskoj prćiji smišljati i pisati u tramvaju, pridržavajući laptop na koljenima i mirisati tuđe pazuhe i upijati miris jeftinih dezodoransa i piva?! Penje se Ivo stepenicama, tražeći ključ stana&ureda, kad se na hodniku pojavi prva susjeda Štefa.
– O, susjed Ivo, baš dobro da sam vas u´vatila, moram vam puno toga reć…
– Joj, nemojte i vi, susjeda, glava mi puca, jedva čekam malo leći – pokuša se Ivo izvući iz Štefine “sačekuše”.
– Ma, ho´te k meni, baš je kavica kuhana. Ona neš-kafe, kaj vi volite, a imam i čajne kolutiće, ho´te gospon Ivo, bu vam bolje, bute vid´li…
– ´Ajd, dobro – promrsi doktor, sjedajući na rasklimanu stolicu iz druge petoljetke prošlog stoljeća.
– Iskali su vas nekakvi novinari i pitali zakaj na vratima piše Banac, a ispod nekakav He-he-o.
– HHO, to je odbor kojem sa ja na čelu pa su službene prostorije kod mene u stanu – pojašnjava Ivo.
– Znači, ak´ bu opet pitali, vi ste u kupaonici, veceju i spavaćoj sobi, a taj he-hi-ho u radnoj sobi i na balkonu, ne?
– Ma, tako je, sad ću montirati i sandučić, da razdvojim poštu, a vi, kad budete čistili, pazite kako ćete razdvajati smeće u kontejnere… Moje osobno u one plave, a od HHO-a u žute ili tako nekako. Pazite da ne zeznete, vidite kako na sve imaju brigu.
– Je, a kako ćemo s naknadom, to kaj vam čistim stan? Bude mi taj Ha-ho-o još kaj naknadno plaćal, il´ bute to vi gospon Ivo meni rešili?
– Štefa, kako ne razumijete… Ja sam iznajmio stan Odboru. Oni plaćaju meni najam. Vi meni čistite stan za 300 kuna mjesečno. I dalje meni čistite stan jer ga jedino ja i koristim. Ako je malo 300 kuna, ´ajde, dat će Odbor još koju kunu pa ćemo svi biti zadovoljni. Ivo sit, a Štefa na broju! – Srkne Ivo nesicu, zadovoljno se smiješeći.
– A, nemre to tak´. Nemojte bit tak´ škrti, gospo´n Ivo. Evo, prošli tjedan su vam montirali one police za knjige pa sam morala i piljevinu mest, knjige slagat, a šljakeri su tak´ zasrali klozet, da sam se dve vure mučila dovest to u red! I nije red da za tu policu date 140 tisuć´ kuna, a ja nek´ se mučim za sitniš ko Jezuš na križu… – krene u pregovaračku ofenzivu Štefa.
– Otkud vam podatak da ta polica toliko košta? – ljutito će helsinška uzdanica.
– Vas ni bilo pa sam ja potpisala račun, nis´ ćorava. Pogotovo takve cifre dobro vidim. I bez očala. Ja sam svojoj Evici, kad se udavala, kupila celu spavaću sobu, mebl, kauč i kuhinju za te nofce. I još otplaćujem od ove jadne penzije. A vi ste tol´ke nofce za police dali?! Da se barem more pekmez ili brašno na njih metnuti, neg´ one dosadne knjige. A, imate kaj od Janka Matka možda?
– Dobro, dogovoreno. Ja ću sastaviti ugovor pa će vam HHO plaćati još 300 kuna za čišćenje, na račun, a ja na ruke kao i dosada. Je´l dogovoreno?
– Nek vam bu, kaj ću z vami… E, iskal vas je danas i nekakav, joj, kak je rekel da se zove? Nekak´ Čuček, Čehok, Čačić… ne, Čičak! Tak je rekel! On je Čičak Ivan, a Zvonimira nis´ vidla, iako je ovaj tvrdil da su oba u hodniku. Ne znam kaj su trebali…
– Ma, ništa. Riješio sam to. Nego, kad dođu majstori za montirati pločicu na vrata i poštanski sandučić, zovite me.
– Je, koga bum zvala, vas osobno ili taj Ha-hi-ho, kak´ se već zove…
– Štefa, ako se nastavite praviti ludi, dat ću vam otkaz na mjesto čistačice! – strogo će Ivo.
– A niš, bum zvala taj HHO da mi kršite ljudska prava pa se vi s njihovim presednikom vatajte kol´ko vas volja. Ipak je meni susjed ugledan čovjek. Nemre se z menom sam tak, kak ste si vi zmislili…