Kašljugari

Umjesto uvoda:
Opasnog otpada u Pamučnoj industriji Duga Resa nema, ne, ne spaljujemo ga, ali vi ne razlikujete opasni otpad i energente koje koristimo kao alternativno gorivo za korištenje u procesu proizvodnje. Pustite insititucije da odrade svoj posao, rekao je direktor razvoja tvrtke T7 VIS Ranko Vlahek danas nakon sjednice Vijeća, držeći čvrsto u ruci nagradu grada Duge Rese. Maloprije samo prošetao tvornicom i svi su zdravi. Nitko ne kašlje…

Negdje u Pauriji, lipanj 2011.
Teška, vlažna, pomalo sparna i nadasve vruća noć. Mata se vrti u postelji, a Franca spava na rate. Najprije je iz sna prene Matino hrkanje, pa neartikulirano stenjanje i na kraju kašalj, koji je što noć odmiče sve češći, glasniji i dugotrajniji. Na kraju svakog napada kašlja Mata glasno zareži, skupi nakupine iz ždrijela i zvučno sve ispljune u stari njemački šljem, koji već odavno služi samo kao noćna posuda za sve vrste izlučevina.

Prvi se pijetli već čuju, a Mata i Franca budni i nenaspavani. Mati valja uskoro na posal u Fabriku, a Franca ima na brigi živad, svinje, treba dočekat kombi s kruvon’, skočit u dućan… Čuda za pripovedat’, kamoli naprav’t…
– Kaj je Mata, koda nisi čuda spa’l noćaske… – javi se Franca.
– Ni mi dobro nešto, kašljen i tešen ki stari srnjak… Ne znan koji mi je vrag… Nikad nis’ tako grcal… – veli Mata i opet krene ‘vatat zrak između dva napada kašlja.
– Khhhhhh, khhhh… – odzvanjalo je kroz polumrak, pa su se i pure probudile, a kokoši uskokodakale, k’o da javljaju da su iznesle jajce…
– Mort je od ‘ladne pive!? Kaj sukačiš ‘nako iz flaše pred dućanom, koda će ti je ki otet iz čube! Jebal te pas lakomi – nabraja Franca, kojoj se sve dijagnoze svode na ‘žeranje’, a svi recepti su isti: ‘Manje pit’!
– Ma, ni to Franca, znaš da pive mogu popit dva put na misec z ovom plaćicom… Duši me nešto od jesenas, kad su u Fabriki počeli pal’t onega vraga, kaj ga po noći voziju…
– Joj, da, čula san ja na Mrežnici da nek’vo ulje paliju, da je to nekakvo kam… katrano… kamcerogenativno… kak’ se već veli… Neznan kaj to je, al’ da bi mogli svi pokrepat od tega vraga! Ni to valjda na tebe zašlo!? Ne budi ti potužno, Mata moj… a joj, a joj – zdvaja Franca.

‘Maloprije sam prošao tvornicom i svi su zdravi, nitko ne kašlje…’

– Ma, bude me prošlo – procijedi Mata došavši do zraka, lagano ustajući sa zgužvanih plahti, koje je nekad, dok su Bog i Partija išli po zemlji, donio iz Fabrike. To i metre damasta, stolnjaka, kao i svi uostalom… Pokušao se sjetiti koliko već peru i deru te plahte, stolnjake, krpe… Još je Ćiro nosio bijeli šal i Milka Planinc vladala Jugom. Sve je drugo izblijedilo ili se raspalo, ali ne i ta kvalitetna roba, koju su Pamučari cijelo stoljeće vrijedno tkali i prodavali cijelom svijetu. A onda je sve otišlo u tri p… Sad će nas još poduš’t z tim dimom, pa da se davno umrli Jozef, Wilhelm i Siegmund stvarno preokrenu u grobu…
– Zemi bolovanje. Nemreš vakav na posal. Skuva’ću ti čaja z medom. Lipu sam ‘ćer pobrala, još ima lanjskega…
– Ma kakvo bolovanje!? Kaj tebi je!? Ako čujedu da kašljen i da mi ni dobro, ni mi se dobremu nadat… A još god’nu dvi do penzije ću izdržat’ makar kašljal u sebi – zgranuto će Mata.

‘Maloprije samo prošetao tvornicom i svi su zdravi. Nitko ne kašlje…’

– Delaj kaj ćeš… Iden kokoše puščat i namitat kotal za prasam kuvat’. Ti grcaj i teši, mort’ te pušča do Fabrike…
Vani se razdanilo, ptice su bezbrižno pjevale. Mati se činilo da je najglasniji češljugar. A on se osjećao kao obični ‘kašljugar’… Ma još gore… Delaj i muči. Nesmiš pisnut’, kamoli prdnut’… Ako ti se kiše, mog’o bi kihnut za stvarno. Ak’ ti se kašlje, to bi mogla bit’ provokacija… Nije ovaj naš kapitalizam ‘mačji kašalj’!? Mi imamo dozvolu za spaljivanje, suspaljivanje, za sve! A kome se kašlje, nek’ razmisli malo da li je sposoban nositi se s modernim načinom poslovanja! Nije to k’o nekad… Sad sve ide k’o podmazano, pa makar i starim uljem. Uostalom, vjerojatno misle ovi ‘dekašljatizatori’ iz Varaždina – nismo mi skovali onu: Ki dojde u Dugoresu, odneseju ga u lijesu!

‘Maloprije sam prošetao tvornicom i svi su zdravi. Nitko ne kašlje…’