Skini našu aplikaciju

Slušaj i gledaj online

  • weather-image

    13C° Karlovac

  • weather-image

    13C° Duga Resa

  • weather-image

    13C° Ogulin

  • weather-image

    14C° Ozalj

  • weather-image

    13C° Slunj

Podijeli

Izmišljena stvarnost

Potpuno odsutno kružio sam žlicom po tanjuru i jeo gulaš. Kako ga je gitarist sastava najavio – „svadbeni gulaš“!? Svadba u svom finišu. Ni sam ne znam zašto sam jeo taj gulaš. U stvari bio sam gladan. Baš onako jutarnje gladan. Zadnji pošten obrok pojeo sam prekjučer, kod mame na ručku, a onda je počelo „čuvanje“ za svadbu. Samom sebi nisam mogao objasniti kako sam od sve te silne ponude mesa svih vrsta ostao prazna želudca…U, stvari, znam. Mrzim svadbe. Zaista mi nije jasno da se taj običaj još tako dobro drži , osobito kod onih koji žene ili udaju potomka, a najčešće i financiraju te bespotrebne parade pijanstva i kiča .Balaševiću je to valjda najtočniji stih koji je ikad spjevao. Bar što se mene tiče .Doživio sam istinski PTSP one sekunde kad sam zakoračio u dvorište mladoženje, dočekan raštimanim tamburašima, nervoznim mladoženjom i napornom rodbinom, koja je svake minute nečim nudila. Vidio sam sebe i tako vratio osjećaj koji sam nastojao potisnuti s one strane pamćenja. Nevoljko sam tada pristao da ulazak u brak bude takav, ali kad je mama zaprijetila samoubojstvom, a tata izbacivanjem iz nasljednog reda, s još nekoliko sitnih ucjena – popustio sam. I požalio. Gorko požalio.
Cijelo popodne sam pio sok od jabuke, uspijevajući nekako zavarati ekipu koja je uništavala sve redom, da je to čisto vino, pa ne mogu naglo…A, duga je noć. Da, zaista duga, pokazalo se…
Utrpali smo se u aute, pa okićeni, neki već solidno nakićeni „jegerom“ i „gemištacijom“, trubeći krenuli do mladenke. Kako tih dva kilometra udaljenosti ne bi prebrzo prešli, „safety car“, prva „Bembara“ u koloni zaokrenula je par puta po mjestu, da svi vide kako veliki osvajač ide po plijen…
Kod nje- neizbježna „rampa“ na ulazu u dvorište, igrokaz s lažnim mladama, priglupa dobacivanja i kikotanje, i teški pregovori oko vraćanja zastave, koju je nekakav mulac ukrao neopreznom barjaktaru.. A, to se plaća.. Takav je običaj !? Konačno isporučiše nam mladenku, na milost i nemilost, ali uz plaćenu „otkupninu“ i nekoliko rundi eksanja s nogu…
Stolovi puni, odojak, salata, 50 nijansi kolača.. Bilo je i sivih.. Uljudno sam odbijao jelo, jer kao najeo se kod mladoženje, čuvam se za salu.
Svi su vadili stotke i kačili ih na harmoniku, koja baš ima savršeno ležište za kune i eure na vrhu mijeha. .Kad se dovoljno napuni, harmonikaš dobrovoljne priloge šeretski presavine, pa u zadnji đep. Pritisak par tisuća kuna na guzu, povjerio mi se jedan harmonikaš, ima više erotike nego „loše pušenje“!
Nisam ni ja zadnja sirotinja, pomislim i zakačim „Radića“ basisti na konjić basa i pohitam sjesti. Koju? Koju ćemo? Može….Bohemian rapshody, velim ja. Kojuuuu ??? Ne čujem te, viče harmonikaš ! Ma, nema veze, bilo koju od Stonesa, Doorsa ili može od Bareta ili Majki, zajebavam iz očaja.. Može! Vikne violinist. Od gospona s očalima za mladence- „Danas majko ženiš sina“! Ključna riječ- majka. Majku mu…
Srećom na vjenčanju u crkvi nitko ne nudi jesti, a pop je zabranio nositi piće i nered u crkvi. Bog ga blagoslovio…
Idemo na cugu, prije nego odemo u salu, vikne kum i s friško povjenčanim mladencima grabi u pravcu „safety cara“, već solidno lelujava koraka. Runda na terasi kafića kraj rijeke, prilika za kavu. Ne’š kaj konkretno ?-Isceri mi se u facu krezubi brat od mladenke. Neću, čuvam se za salu, prodam i njemu isti izgovor.
Do vraga i svadba. Stalno mi se čini da će odnekuda izroniti – ona. U onoj svojoj vjenčanici boje…A nekakva , prljavo, nešto. U te modne fantazije se uopće ne kužim. A, već taj dan znao sam da to sve nema smisla. Da će brak potrajati kraće od pontifikata Papa s kraja sedamdesetih ili predsjednika Prezidija Sovjetskog Saveza s početka osamdesetih…
Pun beznađa i lošeg okusa u ustima, malom i velikom mozgu ušetao sam na kraju kolone u tu famoznu salu. Naravno na čelu „našvasani“ barjaktar koji je vitlao trobojnicom, bez brige i pameti rušeći pomno postavljene ubruse na tanjure, a zahvatio je i poneku brižno natapiranu frizuru ,na opći užas nositeljice iste…Mladoženja je važno koračao držeći Nju za ruku, s stavom, „To je moje“! Proletjela mi misao kvarnim mozgom, da joj samo fali natpis na leđima – „Zauzeto, Hrvat!“
Okićena, prekićena sala . Svadbeni stol kao u Fellinijevim filmovima, svjetlosni efekti u jarkim bojama, baš kao da Karleuša svaki trenutak treba početi s nastupom. Band svira nekakvu ulaznu koračnicu, mladenci piju pjenušac, razbijaju čaše, najstarija konobarica od svih, mete staklo, svi se smiješe, sve to bit će naplaćeno.
Onda počinje šopanje. Svadbena juhica, ajmo ustat, ajmo pljesak, ajmo Očenaš, ajmo dobar tek. Svadbena govedina! Ajmo pljesak za konobare i kuhare! Prije toga prvi ples… Mladoženja nema pojma o valceru…Uzalud dva tjedna tečaja . Pleše kao da mu preskače lanac na biciklu. Mladenka se malo smiješi, malo okreće očima. Ajmo pljesak za mladence!! Pljes, pljes! Idemo kumovi! Pljesak za kumove! Pljes, pljes! Roditelji, da vidimo vas! Pljesak za roditelje! Jebote, toliko nisam pljeskao otkad je Dražen Petrović otišao iz Cibone…
Kaj niš ne piješ? Evo sad mladoženje u kontrolu veselja i kakvoće ponude i svega. Ma imam čir, na trinajstercu, baš na gadnom mjestu..A,haaa, čuvaj se onda. Al’ jednog balića“ smo mogli . Budemo, bez brige, slažem ja i krenem malo van. Odi, odi se malo „popravit“ , u drugoj kabini muškog Wc-a imaš iznad školjke malo beloga…Napudraj si nos, boli te k… Ili , daj pleši malo ,viknu on u odlasku, ima tu finih komada. Gle ona u rozoj minici, muž joj dela na kruzeru…daj ju malo razmrdaj…dala bi ona sad i gorem od tebe…zagorila je, gle ju kako snima…Ko štuka…Ajde, kaj si tak drven. Znaš onu staru -nisi valjda došal bez kurca u svatove, ha ,ha, he,he ,ho, ho !?
Osjećao sam se kao strano tijelo na ovoj ,nazovi fešti. Baš kao crnac na godišnjoj skupštini KKK. Jedini sam delegiran iz mladoženjine firme, po dekretu direktora, jer se nikome baš nije išlo. Direktor je stavljajući tisućice u kovertu, pitao, koliko da stavi za dar …? Je’l mu 6 000 ‘iljada dosta ? …Onda , ne čekavši moj odgovor izvadi van jednog Starčevića i promrmlja- ma, i previše mu je to, ionako će mu ova njegova plastificirana „Glumičićka“ odlepršati prije Božića…
Nisam ga baš razumio, ali me je prosvijetlila jedna od družica, koja je kolegici , u povjerenju naravno, da čuju svi koji su u hodniku čekali red za toalet, rekla, kako se je mladenka prije svadbe počastila novim cicama. Uletila je baš u mjesecu kad je poznati „plastičar“ reklamirao sezonski popust !?
Ponoć. Torta na tri kata. Naravno, glasnogovornik banda najavljuje je kao svadbenu tortu, kakvu drugu, koju će sad mladenci razrezati i tako učiniti prvi zajednički bračni posao! Hm, koliko vidim ispod vjenčanice se nazire trbuščić, čini se da su oni jedan dosta bitan posao već napravili… Ili je majstor bio netko drugi, jer i to se dalo čuti u redu za darivanje. Kako ta ženska čeljad sve zna i sazna…? Kao da si to sve kćeri udbaša, kosovaca, szupovaca, kagebeovaca, efbiajevaca…Ono, zaklela se zemlja raju, sve tajne da se saznaju…
Janjetinu sam preskočio, od plate sam pojeo rižu i pohani sir. Nisam vegetarijanac, ali baš me tek ostavio.
Trenutak koji su svi jedva čekali- darivanje. Vade se koverte, tek poneka slika zamotana u celofan s mašnom. Idem i ja s kovertom , nadajući se da onda mogu dobiti časni otpust s ovih, za mene karmina. Ali, nećeš, razbojniče !? Dok sam mu stiskao ruku, mladoženja šapnu…Nemoj proći, pričekaj poslije dara na šanku, sjedni u separe, važno te nešto trebam. Pogled mu je govorio da nešto ne valja…
Sjeo sam ,zamislio se, otišao u svoj svijet i svoju muku, a prikrala mi se i zdjela s ,naravno svadbenim gulašom. Jeo sam ga nesvjesno, kao da te komadiće mesa i krumpira parkiram u vazu s cvijećem na stolu .Prenuo me basist koji je sjeo kraj mene i pitao. Kaj piješ ?
Ništa.
Daj ne jebi..
E, nemoj mi to poželjeti, ionako se ne mogu pohvaliti s puno akcije…A, kako ti s tim… ? Jesi još uvijek“ vršitelj dužnosti“ muža mojoj bivšoj ženi? Naime, kad smo se rastajali, ona je već imala rezervni položaj, u vikendici ovog svirača, gdje su se i prije sastajali…
Nismo više skupa, pokunjeno će on. Došao sam ti se izvinuti… Jebiga, govorila je da niste mogli skupa.. A zgodna je k’o vrag, pa kaj sam mogao…
Zakaj bi se izvinuo ? Bole te leđa..? Ni ispričavati se ne moraš, kao ni ja , ni ti nisi imao šanse, stari moj …Kod koga je sada?
On zausti, ali ga prekidoh…Nemoj. .Nije važno. Ode on prema svome basu, umorna koraka, valjalo je odraditi još taj jedan set, pa motaj kablove i doma..
Otišao sam do separea pričekati mladoženju. Nije bilo baš mjesta pa sam sjeo između mladenke i kuma. Oni me uopće nisu doživljavali. Oboje su pisali poruke po mobitelu.
Dalekovidan , kakav sam od djetinjstva, prokleto dobro sam vidio što pišu po titravim zaslonima mobitela. Neki vrag me tjerao da čitam, a praveći se da buljim u svoj Samsung.
Mladenka: Hoćemo , onako kako smo se dogovorili ?
Kum: Može, samo pikni poruku kad zaspi…Jedva čekam,..slatka si,#volim biti crnogorski kum, he, he !
Mladenka: Pokvaren si, kume, al volim te takvog…Jedva čekam skinuti ovo sa sebe.
Kum: Ostavi podvezicu, da je zubima skinem…Čekam poručicu. Pusa trilijun!
Mladenka : I tebi četirilijun!!!!

A, onda je sve otišlo k vragu…

U salu je dotrčala kuma vičući: U pomoć, pretukli su mladoženju i opljačkali ga!!! Leži u sobi, sav krvav, zovite hitnu i policijuuuu!!!
Netko je znao da on u sobi motela broji novac, pa ga zaskočio, pomislio sam. Već na šanku čuo sam drugu verziju priče, po kojoj je sve dogovoreno, jer je on bio dužan lovu ,“onima ćelavim, s kojima se nije za zajebavat“, pa je eto mafija došla naplatiti dug…Sad je pun k’o brod, valja požurit dok ne rasipa lovu na kaj god…Netko je dometnuo da je sve to nariktano, jer je dio te „ćelave ekipe“ i kum, pa je sve to predstava za javnost , a oni su sve dogovorili…
Taman je stigla hitna, a ubrzo i policija, novi vrisak razrezao je žamor u sali. Ovoga puta urlajući nekontrolirano, držeći se za glavu , zapomagala je mama od mladoženje:
Ajme, ljudi sramoteeee!!! Eno gore su se zakvačili, moj Tonček (muž) i ona kurvetina Slave (mama od mladenke)..
Kako zakačili ? Upita netko iz gomile.
U onom separeu na katu, seksali se, ,ja sam naišla,, pa su zaštekali! Dabogda tako i ostali do smrti, pas im mater kurvanjsku!
A, ništa – mirno će šef sale, hitna je tu, policije ne treba ,možda da pozovemo njezinog ginekologa !?
Par mjeseci kasnije, kad su ova svadba i brak doživjeli i sudski i brakorazvodni epilog, razveli su se i jedni i drugi roditelji, kumovi i kad se mislilo da je bilo dovoljno Sodome i Gomore za jednu svadbenu večer, isplivao je još jedan ljupki detaljčić: Jedna od družica, te je večeri odlučila „potrošiti „ svog družaka, jer to je učinila i njena frendica prošle subote, pa kaj?! Ali, k’o za vraga sviđala su joj se još dvojica iz te ekipe , pa kad je prema dogovoru , krenula prema autu jednog od njih, pošli su sva trojica !? Među njima nije bilo zle krvi , pa su spuštenih gaća izlazili jedan po jedan, a ona je, puna bambusa i „bombona“, slabo kužila što joj se zbiva. Ali, kako je frendici nabila na nos- Ako je tebi bilo – dva put je dva put, a meni je bilo tri put po jedan!?
Za neko vrijeme , kad jutarnje mučnine nisu prestajale, mama ju je sprašila na pregled i doznala da će uskoro postati baka!?
Eh, a tko je „sretni dobitnik“ i otac??? Bila je to doslovno „nevinost bez zaštite“…
Na, kraju, da ne troše lovu na DNK analize, onaj koji je po maloj planinario prvi, odabran je konsenzusom za dužnost oca, a pripreme za svadbu su baš pri kraju…

U, stvari, na svadbi, uopće ne mora biti dosadno, pomislih i polako prema izlazu, jer su muzičari ionako svirali njima najdražu „Laku noć, svirači“…
Jedino bi Đole mogao napisati nastavak onih čuvenih stihova, koji bi najbolje opisali ovu svadbenu večer:
Svadba k’o svadba, oduvijek prava parada pijanstva i kiča, al’ ovo bjaše svadba o kojoj se još i danas priča !