Skini našu aplikaciju

Slušaj i gledaj online

  • weather-image

    17C° Karlovac

  • weather-image

    18C° Duga Resa

  • weather-image

    17C° Ogulin

  • weather-image

    16C° Ozalj

  • weather-image

    18C° Slunj

Podijeli

Prvomajska

Praznici, blagdani, dani su s kojima sam ja oduvijek na Vi. Kako? Pa, lako, uglavnom radim, bilo što. Nikad „sve četiri u zrak“. Pokušao sam se natjerati na osjećaj da mi fali malo „lađenja jaja“, odnosno neaktivnosti, pa makar mi se baš i ne planduje. Evo, ide 1.maj, praznik rada. Upro sam sve vijuge mozga, čak i prolistao stare dnevnike iz djetinjstva, ali ne nađoh niti jednu godinu u kojoj sam bio pravi besposličar na praznik rada. Tko mi je kriv ? Nitko .Usud. Dok sam konobario, radilo se na taj dan i to jako dobro. Kad se zaratilo, nije se pitalo za te „komunističke“ praznike, nego dežuraj, motri…Taj mi je datum ostao u sjećanju po nekoliko posebnih godina, a idem od novijih prema „socijalizmozoiku“…

Zadnjih 20 godina, do korone, svaki 1.maj svirao sam i vodio program na Grdunu za sindikalnu biciklijadu. Grah, ili kako bi to legendarni sindikalac Mika Badovinac izgovarao „gvah“, bio mi je veliko veselje. Ako smo svake godine podijelili po 4 bicikla u nagradnim igrama , znači da je iz naših ruku u kutiji s kuponima među noge sugrađana otišlo 80 bicikala!

Ne jednom, iza te dnevne svirke išlo se tamburati dalje rad, rad i samo rad.. Da sad ne potegnem za onom o arbeitu. Zadnje predkoronrne godine nastavio sam kokodakati u Šišljaviću s Grdovićem u glavnoj ulozi.

Grdo je bilo za 1.svibnja 1995. Ranim jutrom akcija „Bljesak“. Više rat nego rad, ali radno, kako god.

Kod nas na selu, ti „partizanski praznici“ kako ih je moja baka Maca zvala, došli bi k’o naručeni za obaviti neophodne poslove u polju , ili na građevinskim zahvatima, u punom sastavu. Praznik je za đake i radnike.. Znano je da je za „dvajzdeveti“ bilo kolinje, za 8.mart štucanje vinograda, za Dan borca – žetva, za Dan ustanka košnja otave . A, za 1 maj- sijanje kukuruza.

Prisjetih se olovne 1980. kad su prvomajski praznici završili s priopćenjem CK i Miroslavom Lilićem, nakon kojeg su Zvezdini i Hajdukovi nogometaši od šoka pali na travnjak…Umro Tito, a mi nismo posijali kukuruz!?

Ona četiri slobodna dana uglavnom je padala kiša, pa se nije moglo u sjetvu, a sad kad se sunce pokazalo, osušilo brazde, umre Tito !? Briga njega kaj mi nismo posijali kukuruz !? On će vlakom iz Ljubljane u Beograd, pa zaleći u Kuću cvijeća…

Baka je psovala i proklinjala Jovanku, Brežnjeva, sve koji su se vrzmali na taj dan pogreba po Beogradu, a naš kukuruz i umjetni gnoj još u vrićama. Nitko kod mene doma nije bio u Partiji, pa nismo bili sigurni, možemo li na traktor zakvačiti sijačicu ,pa na Arapovac, njivu izvan sela, gore prema Trebinji…Koga su pitali, nitko nije znao konkretno reći, pa je mama solomonski zaključila, da ja pitam svoje u školi, kaj da se dela…? Ako nema nastave, znači nema ni sjetve…Tako je i bilo. Zvao u školu, rekoše da se sprovod mora gledati. Ok. To je trajalo do nekih pola 4, a mislim da lijes s Jožom još nije ni nestao s ekrana, mi smo več bili na traktoru spremni za pokret. Čast Titu, al’ sjetva je sjetva, briga njega hoće li naši prasci na zimu imat kaj jest…

Malo sumnjičavo nas je gledao “dežurni dojavljivač” iz sela, ali nismo se dali smesti..Ja sam, da je nešto priupitao ,već spremio odgovor- samo se držimo Titove maksime- ni zrna žita neprijatelju!

Uostalom baka je ionako uz ono uobičajno, “ajd Bože pomozi da bude rodilo” …zaustila opasku- ode Joža u zemlju, nikad ga više neće bit, al od ovog našeg trebalo bi bit dobrih klipova!

Tako su te godine završili produženi prvomajski praznici. Da nam živi, živi rad!