Samo kres

Pišu novine kako je ‘Kukuriku’ vlada do sada ‘skresala’ samo 159 činovnika u državnoj upravi. Pa u nastavku donose kako su najviše ljudi skresali, bez navodnika – Kotromanović, Pusić i Grčić. Niti ja neću više tu oštru riječ u nastavku svog kresanja po kresanju stavljati u nekakve, tobože, navodne znakove… Kresat ću interpunkciju, kao ministri troškove.

Mi, djeca socijalističkih vremena, nismo baš naučili da se tako lako laća kresiva i kresanja. Štoviše, tada su se donosili Dugoročni programi stabilizacije, mjere, reforme i, naravno, kilometarske deklaracije o tome kako prevladati teškoće. Riječi poput krize, recesije, bankrota, bile su izrazi kojima su se koristili krute komunjare iz Varšavskog pakta i truli kapitalisti iz Nato jata. Danas te kresnu kao što se nekad kresalo štemjzlom po zidu – bez brige i pameti i, naravno, grizodušja.

Kresanje je definitivno u modi. Krešu se troškovi, krešu se prava, kreše se standard, krešu se, eto, i državni službenici, a o kresanju radništva sitnog zuba ne vrijedi zboriti… Krešu se bračni drugovi, naravno, i izvanbračni. Kad je počela kroatizacija jezika početkom devedesetih, aktualna je bila pitalica: Kako se kaže za pištolj? – Samokres… A kako se kaže za tatu? – Mamokres! Krešu se grane, kreše se živica, krešu se u birtijama, kad alkohol i druge supstance lupe u glavu. Krešu se navijači, počesto i igrači, u hadezeju će skresat’ Jadranku, ako ona ne prestane kresat’ po njima. Najzvučniji prebjeg iz karlovačke bolnice ’91. u ratnu bolnicu na Petrovoj Gori imao je nadimak ‘Kres’. Nitko živ ne veli da su zapalili krijes. Naravno, gore kresovi. Oni na Gazi i Baniji, a i Kapelski su bili – kresovi. Bum, tras, kres! Izvedenice iz kresanja također su brojne: pokresali su se nasred dvorišta, nakresali su se nekakve rakijetine za manje od sat vremena, potkresali su mu krila… Potkresao je brk a la Clark Gable…

Na kraju, ono što se zaista kreše, osim kresiva na upaljaču i starinskim puškama, potpuno je ispalo iz fokusa – kresanje živice i drugog brzo rastućeg korova. Ali, sudeći po tome da je najlakše skresati ljude, tko te za živicu pita. Iako, jedan mudar i nadasve poučan vic kaže: Kakva je razlika između žene i živice? Nikakva. Ako ih dobro ne krešeš, odu preko k susjedu!

Do kresanja!