Vapno gasi, brata spasi!

Prošla priča o ministrici kojoj se drmala stolica držala je vodu do popodne,kada su se sva moja proročanstva ostvarila!? Ići, mići ode Dalići…
Sad je na golu , opet , moj Plenky…Sve je znao , kaže oporba i zazivaju nove izbore…Ovo moj , je naravno, zbog sličnih crta lica (a, sve manje struka), a sve više boje kose, pa ajd da si malo „mlađeg bracu“ zaštitim…
Nije mi ni na kraj pameti hvatati se fiškalskog ili političarsko pravobraniteljskog posla i braniti ga, nego, onako ,pro bono , pružiti malo utjehe, onako kako to čine starija braća, kad manji i mlađi dobije po nosu…
Premijer može biti spokojan, jer imam iskustva, pravog životnog…

Reci, brate moj!

Tamo, oko 1968. kad je moj stvarni mali braco prohodao i postao neuhvatljiv za bake,mamu i ostale , jedina očekivana odluka bila je- E, sad će te čuvat’- Damir! Nije se pitalo za dječja prava, jer ja sam imao tek 5 i pol godina, pa me i samog valjalo pričuvati., nego, malog za ruku i nemoj da ga izgubiš, slučajno!
Išlo je to nekako, gacali smo po mlakama i po grabama, gađali se praćkama što su nam stariji dečki dali, ali dug je dan…Jedno popodne, uspio je razljutiti kokota, koji je inače bio strah i treper u susjedstvu, pa mu je ovaj skočio na glavu i udri kljunom !?
Uzeo ja štap pa udri. Po krilima i repu !? Ali kako je borba bila „u parteru“, malo opalim oroza, malo bracu…Deru se jedan i drugi, ali kriza je riješena…Napasni oroz ode spuštenog krila i krijeste, a brat sav blatan i plav po nogama tuli k’o Jugoturbina u 6, 14 i 22 sata…
Onda smo se igrali s tatinim cirkularom…Njegova ideja..Ajmo vrtit kolo, veli on…Prstiće je naravno gurao prema oštroj pili i samo dragi Bog, Komunistička partija i sav Centralni komitet, spasili su ga da mu brzovrteća pila ne odreže prste..U, stvari skočio sam kao onomad onaj vučjak pred Tita i srušio ga u hrpu piljevine, dok se remenica koju smo vrtili ne smiri i pila stane u bezopasni položaj…Joj, buraz!?
Zadnja akcija spašavanja svog „štićenog objekta“, bila je vađenje potpuno izoliranog brata iz jame s gašenim vapnom !?
U kutu dvorišta imali smo tu jamu, jer stalno se nešto zidalo, gradilo,,,,
Od svih mlaka, on je pogodio pasti baš u tu, punu vapna i vode….Majko mila, kad je potonuo, mislio sam da ću opet biti jedinac u oca i majke….Kakav Hassellhoff , Pamela i ostali Baywatch glumci- skočio sam u tu bijelu kaljužu i za kosu izvukao utopljenika !
Naravno, batine nam nisu ginule, pa sam bar kao stariji „Macan“, pokušao umanjiti štetu, jedinim mogućim načinom- otišao iznad kišnice,pa napumpao korito vode, čiste i hladne i polako pokušavao skinuti naslage (u)gašenog vapna sa ,srećom živog brata…
Batine smo dobili, nitko nije osnivao nikakvo povjerenstvo.
A , eto nas oba danas .još na raspolaganju..Kome ? Jedan drugome, naravno.Dakle.. Andrej, ne brini, ako baš zapne- zovi samo zovi!