Maškomice i čuda orcanja

Da su moje bake i mama žive, kad bi pročitale ovaj tekst, jedna od njih sigurno bi zavapila : I jeee, ki si opet oša u bablji divan…!?
Jesam. Taj divan ili govor, točnije arhaično narječje naša dva mjesta Vukmanića i Knez Gorice, svako malo mi se useli u onaj dio mozga koji se trudi ne zaboraviti kako se negdar tuj divan’lo.
Groblje je sve punije autentičnih govornika te mješavine kakvu ni najbolji jezični koktel majstori ne bi mogli umiksati. Izumiranje divana je pri kraju…
Sve te semantičke i ostale stručne izraze prepustit ću profesorici Marini Marinković koja se time bavi u sklopu svojih radova i istraživanja, a ja ću ovaj put na svjetlo dana izvući izraze koje ni u jednom dijalektu ili narječju nisam čuo ,a izumrijet će sigurno, pa da bar negdje ostane zapisano.

Najprije hrana :
Doručak je ručak, s dugim u…Ručak je južna, isto produženo u. Jetrica su žigerce, onaj uskršnji nadjev je – želodac, a nigdje nisam čuo da se za makarone kaže – bigule !?
Iz kojeg razloga se pileće ili kokošje krilo zvalo kraljuto, nema objašnjenja, dok je onaj zadnji dio peradi razumljivo- prčak!?
Ujutro bih uz žgance često jeo župco, a to ne mogu ni prevesti… Fina delicija na bazi mlijeka. Kad je nešto trebalo zagrabiti, recimo lončić vode iz kante, naredba je glasila: Nude to zadrboči, kaj gledaš ki bogac u pizdo!?

Inače se ovako napisane riječi izgovaraju s neobičnim preglasom kod samoglasnika, pa je recimo dijete- dete, ali taj e je nešto između, ni I ni E…Lug je log, ,ali ne čisti O, nego nekakva germansko slovenska jezična vratolomija. A upravo ti preglasi su originalni ,pa čak ni u prapostojbini Gorskom kotaru nisam ih čuo…

Naredbe:
Skoči mi maškomice u Zadrugo po kištro pive ! Zemi šajtrugo biće ti laš…Da si prije tuj nego tamu!? Ja niman lazno po cesti postavat, ki unaj Bingerez ( e, to ni ja ne znam kaj znači)…vjerojatno nekakav zgubidan..
Ona debela deka je – biljac. Bolje cipele- firšule. Fina ženska podsuknja- kombine. Potkošulja- podrubača. Šešir – škriljak. Kaput je rekljac, odijelo – ajncuk.

Okomite vile za skidanje gnoja iz voza- kopač. Senski ključ, naprava za čupanje sijena, vejalka- stroj za propuhivanje žitarica, dreš – vršalica. Rinič– Francuski ključ. Stvora– drvena okrugla greda kroz željezna kola , Žrd ili Žrt, dugačko glatko drvo kojim se povezivao voz sijena ili slame.

Mi u školi nismo imali pernice, nego šternjco, torba je taška, a nismo išli na WC nego u dešter…

Ono što je najviše ljutilo vlastodršce u socijalizmu bio je – svećenik. Pogotovo zato jer se za njega govorilo- dojt će Gospon vrata pisat !
Ni župnik, ni pop, ni velečasni – nego Gospon. Hm, naopaka situacija- Gospon prodiče a puna crikva drugova i drugarica, dok sam ja domistrival kao ministrant.
Kasnije sam shvatio da je uvijek na maši bilo nekoliko drugova koji su po zadatku slušali kaj Gospon prodiče, a ne moram ni reći da su ti drugovi 1990. prvi bacili crvene, pa nabavili plave knjižice i zauzeli prve redove u škamovima (crkvenim klupama). Kod nas Gospon još uvijek jednom godišnje dobije lukno, svojevrsni dar njemu osobno. Nekad u iljadarkama, pa u kunama i markama, sad u €.

Kad bi se popeli na pod, to je bio uspon na tavan. Podrum su zvali pivn’ca, iako su tamo stajale kace i bačve s vino i rakijom, a pivo se kupovalo samo za žetvu, eventualno koja flaša za Božić ili Vazam.
Natkasln je germanizam za noćni ormarić, a kosln za ormar s ladicama vjerojatno iz istog bazena, kao i mebln za namještaj koji mladenka donosi u novu kuću kao miraz.

Od svih mudrih izreka koje su stariji rabili , najjače mi je u sjećanju ostala jedna koja je opisivala nekoga tko nije za ništa i od njega nikakve koristi, a ona je glasila :
Ma, on će ti pomoć ki kurac patrov !? Pretpostavljam da se mislilo na spolni organ duhovnog pastira (patera) i na tvrdi celibat!
Prestajem dok me netko ni pogodol u tintaro sa žlajkarom i istira me iz pivn’ce ki vurića (tvor)!!!